Kако разговарати са дететом о пандемији новог корона вируса (COVID-19)?

Admin/ 27 марта, 2020/ Вести, Документи, Огласна табла

Kако разговарати са дететом о пандемији новог корона вируса (COVID-19)?

Драги родитељи, сви смо се нашли у једној новој ситуацији, коју прате различитаемоционална стања, социјалне реакције, организационе и друштвене промене, које су последица ширења COVID-19 вируса у целом свету. Све те промене са којима се сусрећемо су нормалне и очекиване и биће потребно одређено времене да се сви прилагодимо новонасталим околностима.

Зашто је на првом месту најважније да родитељи буду смирени и да брину о себи?

Ових дана скоро је немогуће да наша деца не примете да се нешто необично дешава око нас. Почевши од вести које гледамо, разговора које водимо са другима, информација које деца међусобно размењују, података до којих старија деца самостално долазе на интернету. Важно је да имамо у виду да деца кроз наше реакције, емоције и коментаре добијају слику о томе шта се догађа око нас. Будите свесни њиховог присуства и не потцењујте њихове могућности да схвате и доживе тренутну ситуацију насталу услед појаве корона вируса. Шта год да причате са децом имајте на уму да дете вас и посматра. Бити смирен и бринути о себи је најважнија ствар коју тренутно можете да урадите за своју децу. Ништа неће да их умири као родитељи који су смирени. Знам да ово није увек лако, а нарочито је отежано у мору информација које долазе до нас, када смо у неизвесности, када се плашимо за себе, своју децу, родитеље.

Деца гледају вашу реакцију на вести, тако да ће им помоћи када виде да сте мирни и не паничите. Ако сте ви узнемирени и успаничени, детету ће бити још горе. Ако осећате анксиозност или сте узнемирени, одвојите време за себе, позовите пријатеље или некога коме верујете, радите нешто што ће вам помоћи да се опустите и останете прибрани. Ако не успевате сами, потражите помоћ за себе да бисте могли да будете ослонац својој деци.

Да ли је уопште потребно да са децом разговарате о корона вирусу?

Ових дана могу се чути различити ставови одраслих. На пример „деца предшколског узраста су премала да са њима разговарамо на тему вируса, јер ионако ништа не разумеју“, или „тинејџери су велики и онако све знају, па не треба ништа посебно да им објашњавамо“. Важно је да знамо да овакви приступи нису адекватни и да заједнички треба да бринемо о менталном здрављу све деце. Зато је потребно у кругу породице отворити разговор о пандемији и пружити деци информације, прилику за постављање питања као и могућност за пружање подршке коју у овој ситуацији могу пружити примарно родитељи.

Један од важних задатака које родитељи имају, и поред њих васпитачи/це, учитељи/це, наставници/це, је да науче децу да причају о тешким стварима, и да је

то у реду чак и ако често није пријатно. Што се више гаји култура отворености, то је лакше решавати проблеме јер се о тим проблемима лакше комуницира.

Природно је да желите да заштитите своју децу од лоших вести и напорних разговора, али ако је нешто јако непријатно, или у великој мери присутно (у медијима на пример), ако сте ви узнемирени, деца су већ оптерећена тиме. Оно што је ваш посао је да их охрабрите да са вама причају о томе и да им дате довољно информација које су примерене њиховом узрасту.

Kоји је најбољи начин да својој деци објасните шта је корона вирус и зашто не иду вртић, играонице, код другара, баке и деке? Kако да се понашате ако су уплашени и забринути?

Имајте на уму да деца свашта чују. Ових дана се шири велики број дезинформација, па деца и одрасли имају страхове са којима покушавају да се изборе. Саслушајте дечије страхове. Деца ће можда тешко схватити шта виде на интернету, телевизији или чују од других људи. Отворен разговор с децом може им помоћи да разумеју ситуацију и да се умире.

Надам се да ће практични кораци који следе бар мало да вам помогну и олакшају комуникацију са децом. Видећете да у тексту има предлога за разговор са децом свих узраста. Размишљала сам о томе да многи од вас, поред деце школског узраста, имају и млађу децу, и да је поред деце школског узраста потребно разговарати и са њима.

Постављајте отворена питања и саслушајте шта деца већ знају

Питајте децу које су информације већ чули, како су их разумели и шта то њима и за њих значи. Ово је полазна тачка зато што не желимо да их преплавимо информацијама већ да евентуално исправимо оно што су чули, да преведемо тако да разумеју шта заиста значи. На пример, пошто је направљена велика паника, са разлогом наравно, деца вероватно доживљавају ту нову болест као јако страшну, као велику опасност, јер зашто би иначе престали да иду у школу, вртић, код баке и деке. Вероватно ће да им значи да добију информацију да је тај вирус уствари најсличнији томе кад имаш прехладу или грип и да највећи број људи нема већих проблема од кашља и температуре (који су детету познати). Ако су чули да људи умиру од те болести, објасните да је то мали број људи, али да пошто нам је сваки човек важан ми помажемо да се вирус не шири тако што радимо оно што је у нашој моћи (одржавамо хигијену, организујемо наставу у кућним условима, контактирамо са вршњацима путем друштвених мрежа), а да доктори, научници траже најбоље начине да помогну онима којима је тешко и нађу лек. Ако је дете млађег узраста и није већ чуло за пандемију, можда нећете морати да разговарате о корона вирусу – само искористите прилику да га подсетите на добре хигијенске навике без уношења нових страхова. Оно што је најважније, не смањујте и не избегавајте дететову забринутост. Уверите га да је природно осећати страх од оваквих ствари. Побрините се да схвати да може да да разговара с вама и са својим наставницима кад год пожели.

Kолико и какве информације о корона вирусу треба да дајете детету?

Препорука је да детету дате довољно информација. Не превише јер је то преплављујуће и узнемириће их. И не премало да не би били приморани да фантазијом попуне празнине. Ово важи и за информације које дајете директно деци, али будите пажљиви колико и које медије пратите када су деца у близини, са ким разговарате и на који начин (ако причате са рођацима како нема маски и не можете да нађете средства за дезинфекцију и при том сте љути или узнемирени, дете ће у том тренутку да региструје ситуацију као опасну, чак иако му саме информације које је чуло немају много смисла). Генерално ограничите уплив медија и друштвених мрежа, бирајте мирније садржаје од вести, информација и полуинформација када сте са децом.

Дајте кратке и јасне информације на смирен начин. Не улазите у овај разговор ако сте тренутно под стресом. Прво нађите начин да се умирите па онда причајте. Ако вам деца поставе питања на која немате одговор кажите да не знате. То је сасвим у реду. И реците да можете да заједно потражите одговор. Ослањајте се на званичне сајтове нашег Министарства, затим Светске здравствене организације и Уницефа. Ако ни тамо нема одговора похвалите дете за његову радозналост и реците да ће ипак морати да сачека одговор.

Дозволите деци да питају стално једно исто или да вам причају исту ствар неколико пута. Понављање им помаже да прихвате, вежбају, осмисле и стекну контролу над информацијом.

Објасните детету важност праћења правих информација. Веома је важно да дете научите да разликује жуту штампу и медије од стручне литературе (резултати Пиза истраживања су ово потврдила). Дете ће и само увидети да стручна лица раде свој посао, а ви га уверите да ће се они побринути да епидемија убрзо прође и дати све од себе да се пронађе вакцина и лек.

Остављам Вам линкове веб страница које можете да истражујете са децом:

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019
https://www.unicef.org/serbia/

Зашто је важно да ограничимо гледање/слушање вести?

Наравно да сви желимо да будемо информисани о стању у нашој земљи, али довољно је да за то употребимо свој мобилни телефон на 5-10 минута дневно. Ако у позадини држимо укључен телевизор са драматичним вестима сваки час, нормално је да ће дете бити додатно узнемирено.

Kако да детету објасните ко је и за шта све одговоран?

Битно је да у разговорима одговорност буде ствар одраслих. Иако је истина да деца могу да угрозе здравље својих бака и дека, то није њихова одговорност нити кривица и не би ваљало да они тако схвате. Причајте о томе да свако од нас треба да ради најбоље што може да заштити себе и друге људе и да више од тога не можемо, неке ствари су ван наше и њихове моћи.

Kако да деца успоставе рутине у новонасталој/кризној ситуацији?

Kад год је могуће најавите деци како ће нешто да изгледа. Сви се налазимо у новој и неизвесној ситуацији. Ово је нарочито страшно одраслима и деци која су склона анксиозности. И зато је битно да могу да се ослоне на рутину и предвидивост. Задржите дечију дневну рутину колико год је могуће, али уколико је потребно, установите нове елементе рутине. Важно је да деца имају могућснот да се ослоне на то да ће на пример време оброка и одласка на спавање остати непромењено. Затим, да најавите излазак из куће „ја идем у набавку, задржаћу се тамо 30 минута (млађој деци покажите колики пут пређе казаљка на сату, или дајте нешто друго што би могли да прате), кад се вратим скуваћемо чај“, на пример. Наравно, кад не можете да дате довољно добру процену немојте да најављујете.

Изолација је једна потпуно нова и стресна ситуација за сваку породицу, па је потребно да сви чланови реорганизују своје активности и успоставе адекватне дневне рутине. О рутинама ћу вам детаљније писати у следећем тексту. Уверите их да знате да је тешко бити у изолацији (можда страшно или чак досадно), али да ће поштовањем правила помоћи свима да буду безбедни.

Kако да прилагодите разговор о корона вирусу у односу на узраст детета?

Са децом која још увек не иду у школу треба разговарати једноставним језиком, кратко и без пуно детаља, објаснити да су се неки људи, у разним земљама, разболели од новог вируса, да се он може пренети када смо близу некога ко је већ болестан и кија, кашље у нашем правцу или се љубимо са њим, рукујемо. Можете им показати једноставне анимиране слике које се могу наћи на интернету. Објаснити деци да је зато важно да се не виђамо са пуно људи, да се трудимо да не пипамо лице и да не стављамо руке у уста, очи, јер онда вирус са руку уђе у наше тело. Можете направити поређење са било којим грипом које је дете имало па није ишло у вртић, или када је неки другар био болестан па нисте ишли код њега да се не заразите. Објаснити детету да се зато неко време неће ићи

у вртић и да је важно да перемо чешће руке. Показати детету слике како се перу руке, бројати до 20 да би дете знало колико дуго руке треба прати, или му ставити мали пешчани сат или штоперицу да му буде забавно.

Уколико дете нема превелико интересовање за ову тему, не морате да инсистирате на томе.

Мала деца често не умеју јасно да кажу шта осећају и знају. Цртеж или причање приче могу послужити као начин да са њима комуницирате на ову тему. Дечији психолог Мануела Молина направила је интересантан приручник – сликовницу за децу који ће вам помоћи да кроз причу и игру објасните детету шта је корона вирус. Сликовницу у ПДФ формату шаљем вам у прилогу.

Деци у млађим разредима основне школе треба мало детаљније објаснити о вирусу, пошто су они вероватно већ доста тога чули од одраслих, вршњака, или преко  медија). Питати их шта су они чули о вирусу и шта причају њихови вршњаци како би могли да им помогнете да раздвоје истините од неистинитих података који су ту често само да заплаше и подигну анксиозност. Рећи им како се вирус зове, објаснити им шта значи пандемија, ако покажу радозналост показати им снимак како се вирус преноси (прилагођен узрасту, анимирани). Више ставити нагласак на акције које људи чине да би се заштитили, и објаснити улогу карантина, маски, рукавица. Kонкретне ствари које штите даће деци осећај контроле и смањиће њихов страх.

Деца у старијим разредима основне школе и средњој школи су довољно когнитивно зрела да са њима можете причати озбиљније, на сличан начин као и са другим одраслима. Важно је да им дате тачне, јасне и релевантне информације, јер они већ о свему могу и сами да виде на интернету, а кривљење информација само ће појачати њихово неповерење у вас и у систем. Свакако је важно да будете у току са садржајима до којих долазе.

На које све начине можете да створите окружење у кућним условима у којима ће се деца осећати безбедно и заштићено?

Јасно дајте деци до знања шта она треба да раде у овој ситуацији:

  1. Редовно прање руку (пре и после јела, након повратка кући и слично);
  2. Након доласка у кућу, опрати, али и дезинфиковати руке одговарајућим средствима;
  3. Прекрити лице уколико кијамо или кашљемо;
  4. Хранити се здраво и бити активан колико је то могуће (у условима изолације);
  • Не делити флашице или прибор за јело са другима;
  • Поштовати одлуке родитеља о томе када и где се иде, да ли се виђа са неким ван наше породице;
  • Поштовати дневни план обавеза који сви имамо у нашој породици (предлог плана ћу вам послати у неком од следећих мејлова);
  • Праћење образовно-васпитног рада путем онлајн платформи и телевизијског програма;
  • Kвалитетно проводити слободно време (предлози на које све начине може да се квалитетно организује слободно време биће вам прослеђени у неком од следећих мејлова).

Ову листу наравно можете да прилагодите вашем детету, породици, па можете да је доппуните, измените како вама одговара. Предлог је да је одштампате или напишете на посебном папиру, заједно са дететом и ставите на неко свима доступно место.

Kако детету доказати важност прања руку?

Да бисте показали детету колико је важно да добро и често пере руке, можете купити сјај у праху различитих боја, попут оног који се користи за украшавање торти и колача и на тај начин направити једноставан, а ефектан експеримент. Нека дете умаже шаке сјајним прахом (имитација вируса), а затим нека тим шакама додирује своје лице и предмете, рукује се са укућанима. Ви му покажите како трагови остају свуда и како се лако преносе. А затим упутите дете да руке најпре опере само водом, а затим сапуном и водом 20 секунди па ће на тај начин видети разлику у ефикасности отклањања разнобојног сјаја.

Затим, можете ставити боју у прскалицу за воду како би се детету показало колико далеко капљице могу ићи.

Kако завршити разговор са дететом?

Важно је знати да дете нисмо оставили  у недоумици. Kако се разговор завршава, покушајте проценити ниво његове анксиозности посматрајући говор тела, узимајући у обзир да ли користи свој уобичајени тон када говори, да ли има убрзано дисање. Подсетите своју децу да са вама могу разговарати било када о свакој тешкој теми. Подсетите их да вам је стало, да слушате и да сте им на располагању кад год се осећају забринуто. Оставите детету простора да вас пита шта му није јасно. Немојте да вам буде тешко да му и више пута објасните исту ствар. И за вас је ово нова ситуација и имате мноштво недоумица. Имајте на уму да их дете има још више. Добро је да деца желе да разговарају о томе што их плаши. Са друге стране, немојте дете мотивисати да изнова прича о томе и додатно се оптерећује.

Моћ загрљаја

Деца некада не знају да траже физички контакт, чак се и праве да им не прија, али загрљај је лековит у свим узрастима. Да ли ће дете пристати да га загрлите или ћете га загрлити док заједно гледате филм на каучу, није важно. Важно је да дете остети истинску сигурност и љубав поред вас.

Будимо ту једни за друге. Ментално здравље свих нас је у овом тренутку изузетно важно. Пружимо психосоцијалну подршку свима којима је потребна.

Коришћена литература:

https://www.unicef.org/serbia/medija-centar/vesti/kako-razgovarati-sa-detetom-o-pandemiji-novog-korona-virusa-covid-19

https://www.unicef.org/serbia/covid-19-korona-virus

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-51855922

Share this Post